Kupalište Paki
17. septembar 2006.


Deo Ženeve neposredno ispod železničke stanice, od ulice Mon Blan pa sve naniže do samog jezera, naziva se Paki (Les Pâquis). To je zasigurno najživlji deo grada - potpuno drugačiji od ostalih mirnih, organizovanih, samotnjačkih delova grada u kojima se ide na prstima i gde život umire u 6 popodne.

I za očekivati je da kraj uz železničku stanicu bude prepun raznolikog naroda pridošlog sa svih meridijana koji tu iznajmljuju jeftine stanove, malih kafića sa opuštenom atmosferom, restorana sa raznovrsnom kuhinjom (od senegalske do filipinske), noćnim klubovima, pabovima, studentskim hostelima, prostotutkama, homoseksualcima, travestitima (jedan matori je na ovoj slici) i svakojakom drugom bulumentom. Moja poznanica Gorica, koja nekoliko godina radi kao psihijatar baš u ovom kraju, kaže da ima likova o kojima bi se knjiga mogla napisati.

Sa druge strane, na ivici ovog kvarta, uz samo jezero, neki su od najlepših (i najskupljih hotela), tu je i ceo blok sa najvećim bankama, lepa engleska crkva, medjunarodna autobuska stanica, tradicionalni hotel i restoran "Edelvajs" i lep trg - Plac de la navigasion. Ukratko, smeša svega i svačega koja živi dan i noć.

Stanovnici ovog kvarta nazivaju Paki "otvorenim gradom". I zaista, pored svog tog čudnog sveta, ne osećate se neprijatno već poželite da se uključite u taj zanimljivi i pomalo bizarni konglomerat i živite raširenih plića sa njima, brinući samo o danu koji traje.

Istorijat Pakija

Naziv "paki" potiče od latinske reči pascuum - pašnjak. Očigledno su tu nekada bili pašnjaci koji su se pružali izvan branjenih gradskih zidina, te nije bilo pametno živeti u ovom kraju. Od 14. veka, grad je izgradio jači odbrambeni sistem što je ovaj prostor učinilo bezbednijim, pa se krenulo sa naseljavanjem. Od 15. veka, ovde se dolaze grnčari i ribari, što je stvorilo uslove za kasniji razvoj malih industrijskih postrojenja.

Francuski pisac Šatobrian se nastanio ovde 1831. godine, u Hotelu za strance koji je na broju 22u ulici Paki. Pravi procvat ovog dela grada ipak nastaje 1851. godine kada je uredjena obala jazera u delu kod ulice Mon Blan i izgradjena engleska crkva. Deo obale u kome je danas kupalište Paki i americka crkva izgradjeni su 1857. godine, a sledeće je nikla i stanica Kornavan, glavna železnička stanica Ženeve. Most Mon Blan podignut je 1862. godine. Sve ovo doprinelo je da Paki postane modensko mesto.

Izgradnja Palate Vilson počela je 1873. godine. Ova palata dugo godina bila je sedište Ujedinjenih Nacija. Jedan od poznatijih dogadjaja odigrao se 1898. godine kada je, odmah po iskrcavanju, ovde ubijena austrijska carica Elizabeta (nismo mi jedini ubijali autrijsku vlastelu). Lep spomenik ovoj ženi stoji danas na obali jezera.

Kupalište Paki (Les Bains des Paquis)

Kupalište Paki nalazi se na samom kraju istoimene oblasti grada. U suštini, pored male bebi plaže sa druge strane jezera, to je jedina uredjena plaža u centralnom delu Ženeve.

Plaža je jedan od najopuštenijih delova grada. Tokom letnje sezone, pa čak i kada se u proleće ili jesen pojavi koliko - toliko sunčevih zraka, mnogi ovde dolaze samo da prošetaju, da se okupaju, sunčaju, ručaju ili večeraju, igraju karte ili jednostavno opušteno provedu vreme. Ovde se mogu naći i majka arapkinja sa buljukom dece, i studenti koji uče ili se odmaraju, i poslovni ljudi sa odelima, i rastafarijanci, i svakojaki egzibicionisti, homoseksualci, ili travestiti. Svi tu borave bez obaziranja na druge, u nekom nepisanom medjusobnom miru, poštovanju i bez uzmeniravanja. Atmosfera je sasvim drugačija od organizovanog švajcarskog stila života udaljenog samo stotinak metara. To nije bio slučaj pre nekih 40 - 50 godina, kada je ovo mesto bilo opasno. No, danas je čak i uzivanje prošetati, uhvatiti sunce i nadisati se vazduha sa karakterističnim mirisom jezerske vode. Zbog gužve, ako je moguće, bolje je doći ovde i uživati radnim danima.

Na kupalištu se smenjuju četiri orkestra koji imaju status "prijatelja".

Na kupalištu Paki tokom cele godine organizuju se razne zanimljive aktivnosti. Najvažnije su godišnja plivačka trka koja se održava krajem avgusta ili početkom septembra kao deo gradske proslave.

Istorijat Pakija

Kupalište je izgradjeno 1872. godine. Početna gradjevina ubrzo je propala, pa je nova nikla 1889. godine. Tih godina, ulaznice su naplaćivane radnim danima dok je nedeljom i praznicima ulaz bio slobodan. Nekoliko sati dnevno bilo je rezervisano samo za žene.


Kupalište je dobilo današnji oblik posle renoviranja 1932. godine. Dotadašnje drvene konstrukcije zamenjene su betonskim. Od tada ženevljani prihvataju kupalište kao svoje.

Osamdesete godine prošlog veka donele su previranje. Gradska vlast se bila opredelila da potpuno ukloni kupalište i promeni namenu ovog prostora.

Medjutim, grad je potcenio emotivnu vezanost ljudi za kupalište. Reakcija javnosti bila je burna. Krenula je mobilizacija. Osmišljena je kampanja i 1987. godine oformljeno je Udruženje korisnika kupališta Paki (AUBP).

Udruženje je organizovalo broje susrete sa orhitektama i gradskim vlastima. Argumenti vlasti su bili da su betonske konstrukcije oštećene i da je njihova obnova neophodna. Udruženje je medjutim sprovelo sopstvenu procenu stanja i ispitalo svih 513 stubova na kojima kupalište stoji. Zaključak je bio da je osvežavanje stubova jeftinije od potpunog renoviranja.

Vlasti su ipak te godine doneli odluku da se kupalište restauira i promeni se njegova namena. Kao odgovor, Udruženje je opet pokrenulo javnost i sakupilo 9.000 potpisa što je bilo dovoljno za organizovanje referenduma (ovde u Ženevi oko svake sitnice se organizuje referendum). Ceo grad se uzbunio. U kampanju su se besplatnim nastupima ukljucili umetnici i muzičari. Grafički dizajneri, pisci scenarija i projektanti radili su postere, brošure, letke. Pridružili su se i novinari, trgovci, lokalne kvartovske vlasti, kulturni centri ...

Referendum je održan 25. septembra 1988. godine. čak 72% izašlih glasalo je protiv uklanjanja kupališta! Paki je spašen, a Udruženje i dalje radi i čini napore da unapredi izgled i usluge kupališta.

Tako je 1994. godine izgradjena sauna, a 2000. godine i tursko kupatilo. Ove godine oni su renovirani, a svečano su otvoreni juče, 16. septembra.

Arhitektura

Arhitektura kupališta je sasvim jednostavna. To omogućava je lako korišćenje i lako održavanje. Deo sa desne strane od ulaza ima recepciju, kabine, restoran, ogradjeno i uredjeno kupalište. Ovde postoje tri oblasti: deo za žene, deo za muškarce i deo za sportsko plivanje. Sa druge strane, i dalje ka svetioniku koji je na kraju uzanog veštačkog poluostrva, je slobodna ali uredjena plaža. Deo za decu je posebno uredjen i odvojen.


Povratak na stranicu sa svim mojim blogovima


...